Још је рекао ава Исидор Пилусиот:
- Многи људи, додуше, желе врлину, али оклевају да пођу путем који води до ње; а други и не знају да постоји врлина. Оне прве, дакле, треба да убедимо да одбаце лењивост; а друге да поучимо да је врлина заиста врлина.

– Из Старечника

{br}

„Јер у љубави нема страха, пошто савршена љубав изгони страх, а ко се боји није савршен у љубави. Ми љубимо њега, јер је он прво љубио нас. Ако ко каже: Ја љубим Бога, а брата свога мрзи, лажа је. Јер који не љуби брата свога кога види, Бога, кога није видео, како може љубити? И ову заповест имамо од њега, да који љуби Бога, да љуби и брата свога. И сваки који верује да је Исус Син Божји, од Бога је рођен, и сваки који љуби родитеља, љуби и рођенога од њега. По томе разумевамо да љубимо децу Божју, када Бога љубимо и заповеди његове сачувамо. Јер заповести његове нису тешке, јер сваки који се рађа од Бога, побеђује цео свет и ово је победа која побеђује цео свет“( 1 Јн. 4, 18-21; 5, 1-4): вера, нада, кротост, трпљење, пост, мољење топло са сузама, а највише над свим овим анђелска лепота, смерноумно послушање и љубав, ради које сиђе к нама Син Божји, а ка овоме додајући и незлобивост. „Не бивајте деца умом, него у односу на зло будите деца, а умом будите савршени“ (1 Кор. 14, 20).

– Свети Сава, Хиландарски типик

{br}

Нека сваки служи телу по својим силама и нека се стално стара да помаже другоме, било поуком, било храњењем братовљевог срца речју Божијом, било утехом у време жалости, било пружањем руке ради помоћи и служења. Једноставно, нека се сваки према својим силама стара да има јединство са другима. Јер, што се неко више сједињује са ближњим, више се сједињује и са Богом.

И да бисте боље схватили, навешћу вам један пример из отаца. Замислите један круг на земљи, један округли пресек који је направљен обртањем шестара... Разумите добро шта вам говорим. Претпоставите да је овај круг - свет, а само средиште круга - Бог. Линије, пак, које воде од круга ка средишту су путеви или животи људски. И тако, уколико свети улазе у унутрашњост круга, желећи да се приближе Богу, утолико, сразмерно улажењу, постају ближи и Богу и једни другима. И колико се приближавају Богу, толико су ближи и међусобно, и колико су ближи међусобно, толико су ближи и Богу. Исто разумите и за удаљавање. Ко се удаљава од Бога и враћа ка спољашњости, очигледно је да се, сразмерно са удаљавањем од средишта, удаљава и од других. И обратно, колико се удаљава од других, толико се удаљава и од Бога.

Таква је природа љубави. Колико смо изван и не љубимо Бога, толико је сваки од нас удаљен и од ближњег. Исто тако, колико љубимо Бога, и колико му се приближавамо љубављу, толико се сједињавамо са ближњим. И обрнуто, колико се сједињавамо са ближњим, толико се сједињујемо и са Богом.

– Из Поука Аве Доротеја

{br}

 

 

Послушајте зато цареви и разумите; научите, судије крајева земаљских;

упамтите ви који владате мноштвом и који се гордите над многим народима:

Од Господа вам је дата власт ваша и владање од Вишњега! Он ће испитати дјела ваша и помисли ваше истражити.

– Премудрости Соломонове, (6, 1-3),
део читања старозаветних одломака (паримија)
у Теодосијевој служби Светом Симеону

{br}

Монах је човек који се држи само Божијих заповести и речи, у свако време, на сваком месту, у сваком послу. Бити монах значи непрестано приморавати природу и неуморно бдети над својим чулима. Монах има посвећено тело, очишћена уста и просвећен ум. Монах је преболна душа, стално обузета сећањем на смрт, било да бди или да спава. Одвајање од света јесте хотимична мржња на оно што људи у свету хвале, и порицање природе ради постигнућа оног што је натприродно.

Сви они који су спремно одбацили оно што припада овом животу, свакако беху подстакнути  жељом за будућим Царством, или обиљем грехова, или, пак, љубављу према Богу. Ако се ниједним од споменутих циљева нису руководили, њихово је напуштање света бесмислено. Само, и у том случају, добри наш Судија очекује да види какав ће бити крај њиховог животног пута...

Они који започињу овај подвиг, да би поставили сигуран темељ, треба свега да се одрекну, треба све да презру, све да исмеју, све да одбаце. Чврст, троструки и тростубни темељ чине: безазленост, пост и целомудреност. Сва деца у Христу нека почињу са овим врлинама, узевши за пример праву децу: у деци нема нимало зла. Неће се код њих никада наћи поквареност, ни глад незајажљива, ни трбух ненасити, ни тело распаљено похотом...

Човек који се одрекао света покренут страхом, личи на упаљени тамјан, који најпре замирише а потом заврши димом. Онај, пак, који је то учинио ради награде, подсећа на млински жрвањ који се свагда једнолико окреће. А човек који из божанске љубави напушта свет, одмах у почетку стиче огањ. Он, пак, као да је у неку шуму бачен, за трен ока израсте у огромну буктињу.

– Из Лествице, Светог Јована Лествичника

 

{br}

 



Рекао је ава Антоније:

- Доћи ће време када ће људи бити безумни и сваки пут када виде неког разумног, устаће против њега говорећи: „Ти си безуман“, јер није као они.


– Из Старечника

 

{br}

Догоди се једном у Скиту да некакав монах падне у грех, па пошто се састане сабор, пошаљу по аву Мојсија. Но овај не хтеде да дође, па му презвитер пошаље поруку, говорећи:
- Дођи, јер те народ чека.
И он устане и дође. Па узме једну пробушену кошару, напуни је песком и понесе је. А браћа, која му беху изашла у сусрет, упиташе:
- Шта је то, оче?
А старац им одговори:
- Моји греси су иза мене и расипају се а ја их не видим; а дошао сам данас да судим о туђим гресима.
А они, чувши то, не рекоше ништа ономе брату и опростише му.


Из Старечника (збирка мудрости пустињских отаца)

{br}





Право ходи ногама својим, и путове своје исправљај. Нe скрећи ни на десно ни на лево, јер путеве који су десно зна Бог, а они слева су развраћени. А ти учи оно што је право, и хођење твоје да буде у миру.

Симеонов пред смрт даје духовни савет сину Сави,
из
Житија Светог Симеона.

{br}

„Кo хоће да буде старији, нека буде млађи од свију и свима слуга“;

и:

„ако не будете незлобиви као деца, нећете ући у царство небеско“.

И опет:

„Блажени су ништи духом, јер је такових царство небеско“.

„Блажени су кротки овде, јер ће тамо бити наследници царства небеског. Блажени су гладни и жедни овде, јер ће се тамо наситити. Блажени су милостиви овде, јер ће тамо бити помиловани. Блажени су чисти срцем, јер ће вазда Бога гледати“.

– Јеванђелски духовни путокази које је изабрао Свети Симеон,
из
Житија Светог Симеона од Светог Саве

{br}

„Тројице Света, Боже наш, славим Те, и благосиљам Те, и молим Те, и замишљам Те, ево по трећи пут дајем благослов наследству моме. Господе Сведржитељу, Боже отаца наших: Аврама, Исака, Јакова и праведнога семена! сачувај их и укрепи у држави којом сам владао, и помоћ Пресвете Богородице, и моја, иако грешна, молитва нека је са њима од сада па до века. А дајем им пређашњу заповед: имајте љубав међу собом! Ако ли који од њих отступи од онога што сам им ја узаконио, нека гнев Божји прогута и њега и потомство његово“.

– Последња Симеонова порука Србима,
из
Житија Светог Симеона.

{br}

Ниједна блискост ни узајамност није већа од блискости душе са Богом и Бога са душом. Бог је створио разну твар: небо и земљу, сунце, месец, воду, плодно дрвеће, разне врсте животиња. Међутим, ни у једној од њих Он не почива. Сва твар је у Његовој власти, па ипак ни у једној није сачинио престо, нити је ступио у општење. Једино је према човеку имао благовољење, ступивши са њим у општење и у њему почивајући. Видиш ли какво је сродство Бога са човеком и човека са Богом?

Као што је Бог небо и земљу створио за станиште човеку, тако је и тело и душу човекову саздао за Своје станиште, тј. да се усели и да почине у његовом телу као у Свом дому, и да му љубљена душа, створена по Његовом образу, буде прекрасна невеста.

Високо је достојанство човека. Погледај какви су небо и земља, сунце и месец, па ипак Господ није благоволео да у њима почине, већ једино у човеку. Због тога је човек драгоценији од свих твари. Усудићу се да кажем - не само од видљивих, него и од невидљивих, тј. духова који служе. Јер, ни о архангелу Михаилу, ни о архангелу Гаврилу Бог није рекао: Створимо... га по образу и по подобију нашем (Пост.1,26), већ о умној природи човека, тј. његовој бесмртној души.

– Из Поука Светог Макарија

 

{br}





Када је умирао, ава Венијамин је рекао свој деци:
- Да би сте се спасли, ово чините: „Радујте се свагда, молите се без престанка, на свему захваљујте.“

Из Старечника (збирка мудрости пустињских отаца)

 

{br}

Да, чеда моја љубљена, шта је поузданије и праведније од ове речи коју Христос сам посведочава и потврђује истином? Шта је боље од овога: не окусити смрти довека? Јер само то неокушање смрти већ је далеко од греха, јер је окушањем греха укус смрти ушао у сав род људски до Христа. Ради тога окуси смрт Он, Који је безгрешан и бесмртан по Свом првом рођењу од Оца, но окуси је ради нас, и пострада, да и ми вером у Њега окусимо бесмртност, као што рече Пророк: "Окусите и видите како је добар Господ". Веома је дакле добар Господ и праведна и веран и свима речима Својим, и сва су дела Његова у вери. Зато чеда моја богољубљена, ми који Га љубимо треба да чинимо дела вере у Христу Исусу Господу нашем, ми који смо примили од Њега бесмртну веру, толики дар - да не умремо никада!

– из Жичке беседе Светог Саве о правој вери

 

{br}

О двојице богоизбрана, свети и дивни, богоносни и свеблажени оци Симеоне и Саво, који сада заједно стојите пред Светом Тројицом облиставани светло њеном светлошћу, и гледате од ње на нас одозго, не заборавите добро се бринути за нас, народ свој.
Не сећајте се зла којима Бога прогневисмо, не срамите се наших нечистота којима грешимо пред Њим и због тога далеко стојимо од Њега. Него као чедољубиви оци, омивши нас покајањем од њих, усвојите нас чиста Њему, и свагда нам дајте дарове добре што их од Њега измолисте. Спасавајте нас молитвама од најезде поганика и сваког оскрбљења!
Знамо да вас нечистотом безакоња наших дела много жалостимо и чинимо да сте малаксали. Али не оставите, не одгурните, не одреците се нас као туђеродних, јер наследство смо вашег удела и већ кроз вас добијамо судбу од Бога, и не тајимо ваш многи труд и зној за нас.

– Теодосије, Молитва светима Симеону и Сави

{br}

Причали су како је ава Геласије имао књигу повезану у кожу, вредности осамнаест дуката; имао је, наиме, преписан цео Стари и Нови Завет. А налазила се она у цркви, како би сваки од браће, ако је хтео, могао да је чита. Један страни брат дође да посети старца, и како угледа књигу он је пожели за себе, те укравши је, утекне. А старац, иако је то приметио, не даде се за њим у потеру како би га ухватио. Онај, дакле, пође у град и намери да књигу прода, па нашавши некога ко хтеде да је купи, затражи цену од шеснаест дуката. А купац му вели:
- Дај ми, најпре, да је прегледам, па ћу ти онда дати паре.
Овај му да књигу, а купац, узевши је, понесе је ави Геласију да је прегледа, рекавши му цену коју је тражио њен продавац. А старац му рече:
- Купи је, јер је добра и вреди толико колико си рекао.
И вративши се, човек исприча продавцу другачије, а не онако како је старац рекао:
- Ево, показао сам је ави Геласију, а он ми рече даје то много и да књига не вреди колико си тражио.
А овај, чувши то, упита:
- Старац ти ништа више није рекао? Он одговори:
- Не. Тада овај рече:
- Не желим да је продам.
И ганут, он дође пред старца, чинећи поклоне и молећи га да узме књигу назад. Али старац не хтеде да је прими. Тада му брат рече:
Ако је не узмеш, нећу имати спокоја. А старац му вели:
Ако не будеш имао спокоја, онда ћу је узети.
И брат остане тамо до своје кончине, имајући велике духовне користи од оваквог старчевог поступка.

– Из Старечника

{br}

Причао је ава Исак: Кад сам био млађи, живео сам крај аве Кронија; а он ми никада није рекао да га у нечему послужим, иако је био стар и тресао се, већ је сам устајао и приносио крчаг мени и другима као што сам ја. Живео сам и крај аве Теодора из Ферме, а ни он ми никада није говорио да нешто учиним, већ је трпезу сам постављао и говорио:
- Брате, ако желиш, дођи да једеш.
А ја сам му говорио:
- Аво, дошао сам теби да бих стекао какву духовну корист, и зашто ми никада не кажеш да нешто учиним?
Али старац би стално ћутао. Ја пођем и испричам то старцима. А старци, дошавши њему, рекоше му:
- Аво, брат је дошао твојој светости ради духовне користи; зашто му не кажеш да нешто учини?
А старац им вели:
- Јесам ли ја старешина па да му заповедам? Ја му, свакако, ништа не говорим, али ако хоће, нека и он чини оно што ја чиним.
Од тада бих ја увек предухитрио старца и чинио оно што је он требало да учини. А он, све што је чинио, чинио је ћутке. И то ме је поучило да своје послове ћутке извршавам.

– Из Старечника

{br}

Један монах, којему други брат беше учинио неправду, дође ави Сисоју па му вели:
- Један брат ми је учинио неправду и хоћу да му се осветим.
Но старац га стаде молити:
- Немој, чедо моје; већ боље освету препусти Богу.
Овај говораше:
- Нећу се смирити док се не осветим.
А старац рече:
- Помолимо се, брате.
Па пошто устаде, старац рече:
- Боже, није потребно више да се стараш о нама; јер се ми сами за себе светимо.
А монах, кад то чу, паде старцу пред ноге, говорећи:
- Нећу више бити у сукобу са братом, опрости ми, аво.


– Из Старечника (збирка мудрости пустињских отаца)

 

{br}




Дође некакав монах ави Пимену и рече му:
- Аво, имам мноштво помисли и у опасности сам од њих.
Старац га изведе на ветар па му вели:
- Рашири своје руке и задржи ветрове. А он рече:
- Не могу то учинити.
А старац ће:
- Ако не можеш то да учиниш, не можеш спречити ни помисли да дођу; али до тебе је да им се супротставиш.

– Из Старечника

 

{br}

Причали су како је ава Јован Колов једном приликом рекао једном старијем брату:
- Хтео бих да будем безбрижан, као што су безбрижни анђели који непрекидно славе Бога. Па скинувши свој плашт изађе у пустињу и провевши тамо недељу дана, врати се своме брату. И чим је покуцао на врата, брат га ослови и пре него што је отворио:
- Ко си ти?
А он одговори:
- Ја сам Јован, твој брат.
Овај му рече:
- Јован је постао анђео и није више међу људима.А он га стаде молити и говорити:
- Ја сам.
Али му брат не отвори већ га остави да јадикује до јутра.
Затим му отвори и рече:
- Човек си, опет имаш потребу да радиш да би се хранио.
А он направи метанију и рече:
- Опрости ми.

– Из Старечника

 

Додатне информације