film-otac

У оквиру припрема за филм Отац,  почеле су и прве консултације у вези са захтевном сценографијом овог значајног историјског филма.

 

У просторијама продукцијске куће Опет&Опет са продуцентима и Миодрагом Мишком Стевановићем, искусним директором великог броја филмских копродукција, сусрели су се један од чланова стручног савета филма “Отац”, главни архитекта обнове Хиландара, проф.др. Мирко Ковачевић и прослављени српски сценограф, добитник награда Француске и Европске филмске академије, Цезар и Феликс, Миљен Крека Кљаковић.

Највећи део радње филма, која се дешава на прелазу из XII у XIII век, одвија се на Светој Гори и тиче се управо подизања манастира Хиландара, који ће за потребе филма Отац морати да се изнова „зида“, наравно - на алтернативној филмској локацији.

У живој и креативној размени идеја, постављени су темељи за креирање што аутентичније филмске сценографије, која би задовољила највише професионалне стандарде, незаобилазне у овако захтевном пројекту. Професор Ковачевић је указао на две врсте извора – остатке на лицу места, западни део манастирског комплекса који је у потпуности био очуван, и у темељима сачуван и касније дозидан источни део, као и на писане изворе – углавном житијске текстове, на основу којих се може извршити реконструкција Хиландара.

Скицирана је базична поставка будућег филмског Хиландара – изглед манастирског комплекса у различитим фазама, од допола срушеног, запустелог црквишта, преко обнове цркве и зидина, до блиставе лавре са два пирга и конацима. Као посебно инспиративни показали су се детаљи као што су у црно обојени зидови дела монашких келија, натписи и цртежи црвеном бојом на каменом зиду пирга, једанаест метара високе зидине тадашњег Хиландара, које су омогућавале одбрану од у то време врло активних — гусара.

За професора Ковачевића, филм у коме Хиландар игра једну од главних улога, значи афирмацију наше градитељске баштине којом се он, као професор средњовековне архитектуре читавог свог живота бавио. Он сматра и да је од посебног значаја то што таква афирмација долази од великог броја људи који су у пројекат укључени. Као гледаоца, радовало би га да види управо саму изградњу Хиландара - како је тих стотину или две стотине зидара под будним оком Светог Саве, у врло кратком временском року, дозидало затечени манастир, али и сцене смрти Стефана Немање, и мироточења светих моштију, тренутке у којима се окупља цела Света Гора и који се до данас у монашкој републици памте као важни и велики догађаји.

 

Господин Кљаковић открио нам је да су га домаћој филмској продукцији, у којој га дуго није било, привукле велика прича и велика тема филма Отац.

“Волим историјске приче, а ово је епоха о којој знамо и не знамо, и која представља изазов за аутора. Свака епоха је сама по себи занимљива, а посебно она у којој је настајао Хиландар”.

На питање какве изазове очекује у поређењу са ранијим искуством на историјским спектаклима –  на пример са зидањем велике готске катедрале  у код нас често репризираним “Стубовима земље”, или читавих градских четврти, села и мањих градова у филмовима на којима је радио, Крека каже:

“Никада не знамо шта нас очекује у домаћим условима. Биће веома захтевно, трудићемо се да буде што веродостојније и да што мање буде дигиталних ефеката. Волео бих да се што више уради, али то зависи од новца. Да би се изградило све што је потребно за један овакав пројекат, који је врло важан за све нас, потребно га је прилично.”

У очекивању склапања међународних копродукционих уговора, пре свега на релацији Београд - Москва – Берлин, радови на филму о светим оснивачима српске цркве и државе, Сави и Симеону, улазе у нову фазу.

film-otac